U Indiji, operacija Kagar (eng. Kagaar) je lansirana 1. januara sa ciljem uništenja plemena koja se nalaze u šumama predviđenim za eksploataciju od strane velikih kompanija. Pored plemena, na meti operacija su se našle i revolucionarne-komunističke grupe i partije koje su se suprotstavile kapitalističkom teroru. Operacija je započeta u oblasti Čatisgar, Maharaštra, Džarkand i Telangana, međutim nije ograničena na ove četiri savezne jedinice. Praktično sva šumska područja u Indiji, a koja poseduju vredne prirodne resurse nalaze se na meti i to ne vlade neke strane nacije, već upravo indijske koja vodi otvoreni rat protiv adivasi plemena u tim predelima.
Iza ovog rata krije se savez velikih buržorskih vlada i multinacionalnih korporacija koje u periodu sve dublje ekonomske krize na sve moguće načine pokušavaju da se domognu novih resursa i tržišta. Ova forma kapitalističke borbe ne realizuje se samo “ka spolja” – odnosno pokoravanjem drugih naroda i teritorija, već i ka unutra, lomljenjem otpora eksploatisanih klasa, podjarmljenih naroda i još žešćom eksploatacijom sopstvenih resursa.
Takozvana nacionalna armija, pretvorila se u psa čuvara korporativnih interesa. Bombardovanje dronovima iz vazduha, raketiranje kompletnih sela i kaznene ekspedicije koje jednostavno ubijaju sve što im se nađe na putu, bilo to po kućama, poljima ili putevima – to je slika i prilika buržoarske politike u epohi imperijalizma. Otpor u ovim regijama je toliko intenzivan da je samo u Čatisgaru osnovano 295 vojnih kampova i baza. Preko 100.000 hektara prostora iskorišćeno je kako bi se formirali vojni kampovi za obuku protiv gerile. Veliki broj policijskih i plaćeničkih jedinica, kao i fašističkih paravojski pod raznim imenima takođe teroriše lokalne narode. Tenkovi i artiljerija takođe se premeštaju sa granica ka centralnoj Indiji u pokušaju da se još čvršće stegne obruč.
Buržoarska vlada ne premešta toliku soldatesku da bi se borila protiv duhova, ili zato što su narodne mase slabe. Naprotiv, ona je izuzetno u pravu kada u narodnim masama vidi sopstvenog neprijatelja kojem valja zadati što jači udarac pre nego što bude primorana da svoje efektive pošalje u borbu protiv drugih kapitalističkih armija. Plemena, radničke i seljačke mase kojih u Indiji ima sve više i nadasve – postojanje relativno jakog revolucionarnog subjekta u vidu Komunističke partije Indije (Maoističke) prinudila je tu vladu na ofanzivu protiv naroda.Kao i toliko puta kroz istoriju, i ovaj napad vladajuće klase jednostavno će morati da propadne.