Serijom napada tokom kojih je uništeno nekoliko hiljada pejdžera, a zatim i prenosnih radio-stanica, Izrael je izvršio pripremu za šire operacije koje će izvesti na teritoriji Južnog Libana. Nedugo nakon, započele su vazdušne operacije koje su u svega dva dana pobile preko 500 ljudi. Ubijeni su i viši komandanti u Hezbolahu, poput Ibrahima Akila, dok su određeni i preživeli pokušaje likvidacije. Izrael je i zvanično proglasio početak operacije “Severne Strele”, naglašavajući da od sada smatra reku Litan za svoju severnu granicu. Među izjavama se moglo čuti i kako je 23. septembar bio najsmrtonosniji dan u Libanu, još od završetka građanskog rata 1989. godine.
Hezbolah, međutim nije u tišini posmatrao vazdušne napade po svojoj teritoriji, već je i sam započeo sa kontra-udarima. Do sada je sa njihove strane lansirano više stotina raketa prema izraelskim navodima, međutim stvarni broj je verovatno i veći. Ova organizacija prema nekim navodima poseduje preko 150.000 raketa različitog tipa, iako je stvarno stanje potpuno nepoznato, a na terenu ima preko 100.000 vojnika.
Razlike u taktici su jasne i predstavljaju tipični primer asimetričnog ratovanja. Dok Izrael koristi borbene avione, pametne bombe i drugo skupo naoružanje, Hezbolah mahom koristi jeftine rakete, koje pride poseduju sasvim zadovoljavajuće performanse. Zasipanjem izraelske teritorije takvim jeftinim naoružanjem, koje poseduje sposobnost i preciznog udara nema toliko ulogu u vojnom slamanju izraelske vojske, koliko u unošenju straha u izraelskoj populaciji, paralizovanju funkcionisanja ekonomije i svakog drugog života. Jedna Izraelska raketa košta oko 20.000$ i više, dok jedna sa suprotne strane košta svega 250$. Jasno je ko u toj igri brojeva odnosi prevagu.
Gađanje Haife baš takvim projektilima, paralizovalo je luku u tom gradu kroz koji se odvija ogroman promet robe. Druge mete podrazumevaju fabrike vojne i civilne namene, među kojima se našla i fabrika Rafael, poznata po proizvodnji Spike (eng. šiljak) vođenih raketa. Pored Haife, pogođena je i Akra, kao i drugi gradovi i područja, uključujući Zapadnu Obalu. Među poslednim metama našao se i Tel Aviv koji je pogođen po svoj prilici balističkom raketom.
Iako rat zvanično nije proglašen, već isključivo “operacije”, ovo predstavlja novo naprezanje za izraelsku ratnu mašineriju, a čiji nastupi nisu samo protiv “spoljnjeg neprijatelja”. Praktično već mesec dana, protesti se događaju u Tel Avivu, u kojima se traži razmena zarobljenika sa palestinskim snagama, što povlači sa sobom najverovatnije i neki vid primirja. Trenutni cionistički režim odbija to da učini, jer upravo “spašavanje” tih zarobljenika opravdava produžavanje rata u Gazi.
Izrael se trenutno nalazi razvučen između 3 ili 4 fronta. Gaza, Zapadna Obala, Sever i rat koji traje sa Jemenom, a koji se inenzivnije oseća ekonomski nego vojno. Izrael se nalazi i u trci sa vremenom, jer je svestan da ovo stanje ne može da potraje bez ulaska u rat Amerike, a što bi značilo i eksploziju prema Iranu – nešto što ni sami Amerikanci ne žele u ovom momentu. Stoga, ove operacije su sa obe strane hod na ivici noža, koji podrazumeva istovremeno kontrolisane eskalacije, uz strah od potpunog rata koji bi obuhvatio Bliski Istok.
Gaza
U Gazi se na vrhuncu izraelskih operacija nalazilo oko 40.000 izraelskih vojnika. Danas je taj broj daleko manji, organizaciona struktura svih grana palestinskog Otpora je manje-više preživela, a rat se preneo na drugi domen. Izraelsko besomučno bombardovanje podrazumeva praktično svakodnevne masakre. Evidentno je, iako je to odavno poznato, da Izrael namerno targetira bilo koje veće skupove ljudi, bez obzira što se radi uglavnom o svakodnevnim dešavanjima – kao što je na primer škola, ili trgovina. Zvaničan broj mrtvih je skoro 42.000, dok je u realnosti taj broj daleko veći i verovatno se meri u stotinama hiljada.
Palestinci u Gazi se nalaze u ovom momentu u jednom kavezu, u kojem ih Izraelci izgladnjuju, ubijaju ne samo bombama, nego i dovođenjem do takvog nivoa života u kojem nekada iskorenjene zarazne bolesti ponovo počinju da se javljaju. “Prvak civilizacije” kako ga nazivaju različiti zapadni mediji, u istom civilizovanom maniru onih koji su Jevreje pre 80 godina masovno uništavali, sada ponavljaju to nad drugima. Međutim, snage Otpora ne miruju. Snage PFLP-a izvršile su minobacački napad u Gazi, dok su druge snage izvršile napad na tzv. Necarim osovinu raketama i minobacačima.
Zapadna Obala
Zapadna Obala je još od avgusta poprište velikih borbi izmeeđu snaga Otpora i Izraela, a neretko i same Palestinske Samouprave,o čijoj kolaboraciji smo i ranije pisali. Osim sukoba na samom tlu Zapadne Obale, raketni napadi Hezbolaha su se i ovde dogodili, u cilju podrške palestinskom snagama Otpora. Iako se zvanični podaci sakrivaju, primećene su izraelske evakuacije ranjenika helikopterima iz Zapadne Obale,a pre tri dana potvrđeno je da je još jedan vojnik teško ranjen. Tog istog dana, kompletna izraelska borbena kolona se povukla iz Dženina nakon skoro tri sata borbi. Drugi gradovi, kao što su Tubas i Nablus su takođe videli borbe. U Tubasu su izraelske snage napadale preko 42 sata, tokom kojih su sprečavale ekipe hitne pomoći da dopru do bilo kojih ranjenika. U Nablusu, borbe se takođe vode, a izraelske snage su pogodile dva dečaka. Većina borbi odvija se u Balata kampu.