Rudarske kompanije i veliki zemljoposednici u Brazilu nastavljaju sa napadima na siromašne seljake. Ovi napadi se izvode u državama kao što su Para, Amazonas ili Minas Žerais i izvode se u svrhu vršenja pritiska od strane velikih zemljoposednika, da bi uklonili seljake sa zemlje – seljake koje će kasnije iskoristiti u uslovima poluropstva u svojim rudnicima ili velikim imanjima.
Dana 7. jula, novine A Nova Democracia iznele su na videlo napade jedne od ovih imperijalističkih kompanija, kanadske rudarske kompanije Belo Sun u Pari. Ova kompanija pripada investicionom fondu Forbes & Manhattan. U ovoj oblasti rudarska kompanija želi da uradi mega projekat vađenja zlata. Oni žele da izvuku 5 miliona tona zlata godišnje preko površinskih kopova, upotrebom eksploziva i izgradnjom skladišta hemijskog otpada, sanitarne deponije, deponije eksploziva, stanice za snabdevanje gorivom, smeštaja i puteva. Ove operacije uništavaju zemlju za seljaštvo. Da bi izvršili pritisak na seljaštvo da napusti zemlju, oni im prete i napadaju ih vatrenim oružjem. Seljaci tvrde da se to dešava još od 2012. godine, kada su kompanije ograničile pristup javnim oblastima, promovišući monopolizaciju zemlje i angažujući oružane privatne kompanije za obezbeđenje.
Vojna policija (VP) je 3. jula napala domorodačke seljake Nove Ivu Vere suzavcem. Ova seljačka zajednica od aprila trpi progone od strane Vojne policije (VP) ili oružanih grupa koje finansiraju kapitalisti. Oni trpe napade, jer traže zemljište na kome se nalaze velike kompanije. AND (A Nova Democracia) je posetio zajednicu i potvrdio „Ako uhapse 10 vođa, rodiće se 20-30 novih vođa!“, održavajući svoj duh borbe za zemlju na visokom nivou. Dok se intenzitet napada pojačava, pojačava se i otpor siromašnih seljaka: ove godine smo videli sve veći broj zauzimanja zemlje u raznim delovima Brazila.
Na teritoriji domorodačkog naroda Janomami, rudarska kompanija zavađuje jedne protiv drugih delove seljaštva koji pripadaju domorodačkom narodu i druge delove seljaštva, oko problema sa zemljom. AND dodaje da su „sukobi intenzivirani kao direktan odraz nerešavanja položaja seljaka (takozvana „agrarna reforma” je arhivirana) i nezaustavljive borbe protiv iskopavanja zlata u TI Janomami kroz operacije koje ukazuju samo na iskopavanje zlata, bez kažnjavanja milionerskih vršitelja operacija, kao što su zemljoposednici i vojska”. Oni takođe osuđuju kako, u nedostatku zemlje za seljake i sa sve većim troškovima osnovnih potrepština, savezna vlada najavljuje pomoć za nova ulaganja za veleposednike koji su „glavni uzrok nesreće“, dodaju oni. Ukupna pomoć iznosi 364,2 milijarde brazilskih reala.
Ova preduzeća iskorišćavaju uslove bede koju stvaraju kako bi gurnula radnu snagu u praktično polufeudalne uslove. Zemljoposednici se takođe ponašaju ovako, AND piše: „Polufeudalnost ostaje osnova kapitalističkog veleposeda, koji se razvija u svojim oblicima i koga koristi veliki kapital za sve veću akumulaciju. Jedna od poslednjih velikih operacija oslobodila je 83 seljaka, zajedno sa njihovom decom u Pari, Parani, Minas Žeraisu i Espirito Santu. Ovi seljaci su živeli bez vode za piće I u bednim uslovima. Međutim, Savezna vlada i dalje tvrdi da su to „izolovani slučajevi“. List dodaje da je „definitivni lek mnogo dublji od običnog pitanja ‘izolovanih slučajeva’ i zahteva potpuno rešenje sistema poseda i raspodele zemlje, mere koja je van svake vlade stare brazilske birokratsko-zemljoposedničke države i koju danas samo podržavaju i primenjuju autentično demokratski narodni pokreti, posebno na selu. ”