Vojska Mjanmara i pored korišćenja brutalnih represivnih metoda i dalje ne uspeva da zaustavi napredak anti-vladinih snaga.U okviru ovih snaga nalaze se brojne oružane grupe, koje ujedinjuje borba protiv vojne hunte i njene politike. U prošlim vestima je navedeno o novim ofanzivama ovog pobunjeničkog pokreta i njihovom napretku. U međuvremenu, mjanmarski otpor je napredovao još više, zauzimajući nova mesta.

Zauzimanje novih gradova
Nakon žestokih borbi, jedna od najboljih armija u anti-vladinim grupama, Vojska nezavisnosti Kačina (KIA), je 28. marta zauzela grad Lvegel. On se nalazi na granici sa Kinom i strateški je bitan trgovački grad, koji je predstavljao jedan od poslednjih gradova na granici sa Kinom, koji su i dalje pod kontrolom hunte.
Nakon ove pobede usledila je još jedna – 10. aprila, mjanmarski otpor je zauzeo još jedan bitan trgovački grad, Mjavadi. Ovaj grad se nalazi na granici sa Tajlandom i predstavlja trgovački centar u tom delu Mjanmara zahvaljujući svojoj geografskoj poziciji. U zauzimanju grada su učestvovale najveća grupa mjanmarskog otpora – Narodna odbrambena snaga (PDF) i manja etnička oružana organizacija – Karenska nacionalnooslobodilačka vojska (KNLA).

Brutalne taktike vojne hunte
Usled već hroničnih poraza, kao i mnogi pre njih i vojna hunta se sve više okreće ka potpuno otvorenom teroru nad narodom. Sa nedavnim gubljenjem velikih gradova, vojna hunta je i dosadašnji varvarizam, o kome smo i ranije pisali podigla na još viši,ili bolje reći niži – zverski nivo, a sve u cilju pacifikovanja požara narodne pobune.
Primer toga jeste nova taktika bombardovanja, a i uništavanja čitavih sela, koja se nalaze blizu poprišta borbe između hunte i snaga koje joj se suprotstavljaju. Drugi primeri se ogledaju u racijama na lokalna sela sa već pripremljenim spiskovima ljudi kojima je namenjeno hapšenje. Ukoliko ne bi postigli primarni cilj odvođenja stanovništva, hunta bi spalila čitavo selo.
