Dešavanja u svetu 19. 03. 2024.

Palestina

Gaza

U Palestini ogorčene ulične borbe se nastavljaju. Pešadijske borbe, gerilski napadi na oklopne kolone, logistiku, pa čak i radne mašine Izraela su svakodnevne, a 4. marta je izvršen i raketni baraž iz centra Gaze ka izraelskim gradovima. Brzi i žestoki napadi streljačkim naoružanjem i ručnim raketnim bacačima, ili iznenadni napadi minobacačkom vatrom trenutno predstavljaju glavni metod napada gerilskih jedinica, na koje izraelska armija nema konkretan odgovor, osim nasumičnog bombardovanja čitavih naselja, ili besomučno ubijanje civila. Kao što je praksa potvrdila, ovakav način vođenja rata samo ojačava palestinske snage.

Izraelska vojska ne uspeva da kontroliše zauzetu teritoriju i nesposobna je da osvoji novu. Konstantna povlačenja iz prethodno zauzetih teritorija, poput Zajtun naselja govore da Izrael trpi velike gubitke i da se sve bliže nalazi u poziciji u kojoj će morati da odluči hoće li započeti širi regionalni rat, ili se povući iz pojasa Gaze, što bi bio ne samo vojni, nego i politički poraz, koji bi Izrael u perspektivi skupo koštao.

Korišćenje gladi kao oružje

Dok se otpor uspešno bori protiv izraelske okupacije i novih napada, Izrael nastavlja da bombarduje civile. Ovo svakodnevno bombardovanje civila ubije oko 360 Palestinaca dnevno, od kojih su pola deca. Razlog za ovako velike žrtve jeste već sada potpuno otvorena genocidna politika Izraela. Ovakva otvorena zločinačka politika se ogleda u tome što je nedavno Izrael gađao Palestince dok su sakupljali humanitarnu pomoć. Snimak ovog događaja je objavljen, a ni jedna od takozvanih civilizovanih nacija nije ništa uradila da kazni Izrael za ovaj zločin.

Pored direktnog ubijanja Palestinaca oružjem, Izrael koristi i glad kako bi ubio još više ljudi i pokušao da ih demorališe. U Gazu dnevno uđe samo mali deo potrebne hrane, a skorašnje dostavljanje humanitarne pomoći padobranima, samo pokazuje licemerje imperijalista. Ne samo što je takva količina pomoći mala, već svesno guraju civile na otvoreno, gde ih izraelska avijacija uništava.

Skorašnji plan izgradnje privremene luke za dostavljanje pomoći je fikcija. Imperijalisti dobro znaju da se velika pomoć može dostaviti samo preko kopna, pa i preko mora, kroz izraelske luke. Na taj način pokušavaju se aktivirari izdajničke pozicije u palestinskom pokretu, ali i njegova potpuna predaja u milost ili nemilost izraelskoj državi.

Zapadna obala

Izraelska vojska nastavlja upade i racije na teritoriju Zapadne obale, u kojima redovno ubija civile. I ovde Izrael ne uspeva u svom cilju da uguši otpor. Pošto, za razliku od Gaze, na Zapadnoj obali nema velikog organizovanog pokreta otpora, Palestinci su primorani izvršavati samoubilačke misije, uz pomoć malog oružja, sami ili u timovima od po dvoje ili troje ljudi.

Hezbolah

Libanska grupa Hezbolah i Izrael nastavljaju da razmenjuju vatru u izolovanim okršajima na granici Libana i okupirane Palestine. Ovi napadi su sve intenzivniji, a u dva slučaja, Hezbolah je izveo veće napade. 28. februara je gađao Meron, bazu za kontrolu vazdušnog saobraćaja, sa velikim baražem raketa, dok je 6. marta ispalio čak 50 raketa na Izrael.

Jemen

Jemen nastavlja sa svojim napadima na komercijalne brodove i to uprkos konstantnom bombardovanju od strane Zapadne koalicije. 7. marta Husi su prvi put prouzrokovali smrt, nakon što su pogodili teretni brod na Crvenom moru.

Husi su takođe najavili proširenje operacija, koje bi se protezale od Indijskog okeana do Rta dobre nade.

Indija

Od poslednjeg izveštaja o narodnom ratu u Indiji, desilo se više akcija od strane maoista. Skoro sve ove akcije su se desile u Čatisgaru, maoističkom žarištu. Indijska država vrši sve veći pritisak na maoiste, vršeći operacije čišćenja veoma često i hapseći svakoga za koga misle da ima veze sa maoistima, bez obzira da li za to postoje dokazi.

Zbog ovoga, narodni rat je sve intenzivniji, sa sve većim brojem žrtava na obe strane. Međutim, tačan broj žrtava se ne može utvrditi, jer indijska država krije sopstvene gubitke, a maoističke uveličava nasumičnim streljanjima civila, koje kasnije proglašavaju maoističkim neprijateljem.

Da bi opstali, maoisti primenjuju razne taktike borbe protiv oružanih snaga indijske države, od IED-ova (Improvizovana eksplozivna naprava), do zaseda sa oštrim oružjima na javnim mestima.

Ubistva iz zasede

18. februara, komandant ozloglašene vojne čete je ubijen, tako što su ga dva maoista u sačekuši ubili hladnim oružjem, samo 100 metara od novog policijskog kampa u toj oblasti.

Nastavljajući napade na lidere vladajuće stranke BJP, maoisti su 1. marta u zasedi, sa oštrim predmetima, ubili još jednog lidera BJP, a nekoliko dana kasnije, 6. marta, maoisti su ubili još jednog pripadnika BJP-a. Ovo ubistvo se desilo u oblasti Buripani, gde se vršilo prokopavanje veštačkog jezera, a maoisti su uništili i radne mašine i njihove vlasnike.

Pored toga, sukobi su nastavljeni kako direktnim okršajima, tako i zasedama improvizovanim eksplozivnim sredstvima. Posebno se istakla borba protiv neprijateljskih doušnika, koja je poprimila krajnje nemilosrdan karakter.

Filipini

Komunistička partija Filipina (KPF) je trenutno u defanzivi i procesu prikupljanja snaga za dalje delovanje. O ovome smo pisali i rekli smo da je to posledica velike ofanzive filipinske države, koja uz pomoć zapadnog oružja i njihovih savetnika, ima za cilj uništenje pokreta.

Filipinska država ovo koristi da još više pojača ofanzivu i represiju nad narodom. U tome koristi sve jače naoružanje, kao što su avijacija i artiljerija, što na crvene borce, to i na civile koji ih podržavaju. Teror nad civilima postala je rutina oružanih snaga, a sve u cilju širenja straha i skupljanja relevantnih informacija o gerili.

Međutim, iako se KPF trenutno pasivizirala, pre novih ofanziva, ona i dalje vrši akcije protiv oružanih snaga filipinske države.

U dva različita navrata je došlo do okršaja između boraca Nove narodne armije (NNA) – Abra (Komanda Agustin Begnalen) i trupa Oružanih snaga Filipina (OSF), u kojima je poginulo dva vojnika OSF-a. Prvi se desio 23. februara, kada se NNA aktivno odbranila od 50. pešadijskog bataljona, u kojem je jedan vojnik poginuo. Drugi se desio 27. februara, kada se NNA susrela sa 24. pešadijskim bataljonom. U ovom okršaju je takođe poginuo jedan pripadnik OSF-a.

Kurdistan

PKK je izvršila još jedan uspešan napad na tursku vojsku. Ovaj put, napravili su zasedu turskoj vojnoj koloni i ubili čak 37 vojnika. Napad se desio u regionu Zap, na izuzetno bliskoj udaljenosti. Ovaj napad se desio u kontekstu pojačane borbe između PKK i turske vojske u severnom Iraku i severnoj Siriji. U njoj, PKK vodi gerilski rat, izvodeći zasede slične ovoj, dok se turska vojska uglavnom oslanja na vazdušne napade.

Nedugo nakon ovog napada, Irak je i zvanično zabranio PKK.